23.04.2018 / admin / Malo znanja, mnogo volje / Nema komentara / Pregleda: 137

Jedno stanovište Veštačke Inteligencije (VI)

E svašta sam vam pisao. I ono što treba i ono što ne treba. Sad sam mrzovoljan. Prvenstveno jer sam bio iskren sa vama. I šta? Ništa, duplo golo.

Ali nema veze. Idemo dalje. Otprilike sam shvatio koje vas teme zanimaju, pa ću u skladu sa tim da se usmeravam. Zar to nije malo marketinški!? Pa možda i jeste, ali sve jedno, sve ove teme me zanimaju. Kao i...

Trenutno čitam knjigu "Milan Milosavljević Veštačka Inteligencija" i tek sam na početku. Ali odmah mi se nameće jedan zaključak. Jedina stvar koja fali mašinama u pogledu veštačke inteligencije je - kolektivna svest. Personalnu svest imaju i ona se sastoji od algoritama, prošlosti i izvedenih zaključaka.

Međutim, kad mašina naiđe na problem koji nema rešenje u svom sistemu, ona mora da se "ugleda" na druge mašine i pokupi neko "najčešće" rešenje, koje imaju druge mašine. Jer zapravo to je kolektivna svest. Tako radi čovek. Kad ne zna rešenje za problem, on razmišlja, komunicira na nesvesnom nivou sa drugim bićima i iznađe najpogodnije rešenje. To je u mnogo slučajeva neko slučajno rešenje. Jer čovek ima težnju da se identifikuje sa drugim bićima.

To trebaju da rade i mašine. Ako imate mašinu koja dobro igra šah i mašinu koja vozi automobil. Zašto ne povezati te dve mašine? Jer nemoguće je napraviti "jednu" koja sve to radi i mnogo što šta drugo.

Taj interfejs, čovek ima, biološkim napretkom i razvojem. Tako bi trebalo i mašine povezati i omogućiti im da sarađuju i rešavaju probleme. Jer kada ih povežete, one međusobno uče, i kompletno napreduju, skoro podjednako...

A do kraja knjige, možda i nešto drugo zaključim foot-in-mouth

Ime:

Komentar:

8 + 3 =