23.04.2018 / admin / Мало знања, много воље / Нема коментара / Прегледа: 138

Једно становиште Вештачке Интелигенције (ВИ)

Е свашта сам вам писао. И оно што треба и оно што не треба. Сад сам мрзовољан. Првенствено јер сам био искрен са вама. И шта? Ништа, дупло голо.

Али нема везе. Идемо даље. Отприлике сам схватио које вас теме занимају, па ћу у складу са тим да се усмеравам. Зар то није мало маркетиншки!? Па можда и јесте, али све једно, све ове теме ме занимају. Као и...

Тренутно читам књигу "Milan Milosavljević Veštačka Inteligencija" и тек сам на почетку. Али одмах ми се намеће један закључак. Једина ствар која фали машинама у погледу вештачке интелигенције је - колективна свест. Персоналну свест имају и она се састоји од алгоритама, прошлости и изведених закључака.

Међутим, кад машина наиђе на проблем који нема решење у свом систему, она мора да се "угледа" на друге машине и покупи неко "најчешће" решење, које имају друге машине. Јер заправо то је колективна свест. Тако ради човек. Кад не зна решење за проблем, он размишља, комуницира на несвесном нивоу са другим бићима и изнађе најпогодније решење. То је у много случајева неко случајно решење. Јер човек има тежњу да се идентификује са другим бићима.

То требају да раде и машине. Ако имате машину која добро игра шах и машину која вози аутомобил. Зашто не повезати те две машине? Јер немогуће је направити "једну" која све то ради и много што шта друго.

Тај интерфејс, човек има, биолошким напретком и развојем. Тако би требало и машине повезати и омогућити им да сарађују и решавају проблеме. Јер када их повежете, оне међусобно уче, и комплетно напредују, скоро подједнако...

А до краја књиге, можда и нешто друго закључим foot-in-mouth

Име:

Коментар:

2 + 9 =