22.03.2018 / admin / Увод у лоботомију / Прегледа: 153

Локалхост

Прво,

Много мрзим кад треба да американизме преточим у нормалне српске речи. А у исто време и волим, јер се осећам као креатор новог све светског поретка. На интернет радију иде нека америчка песма. Па да.

Боже, који пут почињем свој блог? И колико то траје? Па отприлике - колико и моје присуство на интернету а то је око 15 година. Лепа бројка.

Знате шта?

Ја ћу да пишем онако; из душе. А ви видите... Малопре сам поставио питање на форуму; Да ли данас може да опстане неки интернет форум, и још плус да све буде волонтерски. И нисам добио одговор, али сам се намеће.

- Тешко брате, данас клинци висе по социјалним мрежама а форум??? Форум је реликвија. Коју посећују они времешни људи. Не ретко врло писмени и носиоци свих друштвених промена. Јер прво идеја добије мисао, па анонимну реч, па тек онда неки шилибајзер реши да ту истину подели јавно и са кредибилитетом.

Мислим, дакле не спавам.

Дакле, реших да Вам пишем блог. То вам је уместо дневника. Не, не мислим на онај дечији дневник, него баш Дневник и то у пола осам.

Ето, ја ћу да ви речем све што треба, а што ви не речем, значи да није важно. Али... Једно бистро питање; Зашто све ове године, мој живот на интернету се своди на бежање у анонимност, мењање лозинки, имена, псеудоимена, итд... Зашто?

Ако тежите само савршенству, то је лепо, али даље од нуле нећете стићи...

И толико за сад. Боже драги благосиљај ово моје место. Моје и ваше.